Давне 1878. године, 22. јануара, одлуком Врховног штаба српске војске, на прeдлог начелника санитетске службе пуковника др Владана Ђорђевића, основана је Велика нишка војна болница. Формирање и почетак рада Војне болнице за град Ниш, ширу околину и цео југ Србије значио је истовремено први зачетак организоване здравствене заштите на овим просторима. Од оснивања до данас, болница је у континуитету збрињавала и грађанска лица Ниша и шире околине.
Захваљујући лекарима Велике нишке болнице, након три године од свог оснивања формирана је цивилна Окружна болница у Нишу.
Војна болница, и град Ниш 1897. године добили су првог сталног хирурга - мајора др Михаила Петровића (1863-1934). Он је био управник Војне болнице Ниш (1896-1912), али и једини хирург у граду, па је осим редовних послова био ангажован и у збрињавању комплетног становништва, у нишкој окружној болници, уосталом, као и већи број припадника Војне болнице.
Увек, у пресудним и судбоносним тренуцима у историји Србије, Војна болница Ниш је била уз свој народ и Војску, делећи са њим судбину страдања, епидемија, глади и смрти, али и свеукупног напретка.
То је јединствена медицинска установу на европским просторирма, која више од 13 деценија или тачније 135 година поистовећује своју са историјом свога народа.
Да је то тако, сетимо се :
- српско-турског (1878.) и српско-бугарског рата (1885.),
- балакнских ратова (1912. и 1913.),
- првог светког рата (1914.-1915.) и голготе везану за највећу епидемију пегавог тифуса, голготу након прогона Болнице у избеглиштво, прелаза преко албанских врлети у незапамћеној зими, марша до острва Видо, опоравке војске Србије и повратка у своју земљу.
- другог светског рата,
- распада Југославије и НАТО агресије.
У историји медицине за сва времена остаће записано да је Војна болница у Нишу:
- прва здравствена установа града Ниша (22.јануар 1878. године, након ослобођења од Турака) која је допринела да се организује и здравствена заштита цивилног становништва,
- Иницирала и основала прву превентивно медицинску установу - Пастеров завод (1900, Драгутин Петковић),
- Као војноздравствена установа први пут у историји ратовања организовала и евакуисала једног тешког рањеника из своје у другу установу ваздушним путем,
- Са својим сталним хирургом (ВБ Ниш и град Ниш 1897.године), основала је Прво одељење хирургије које доноси славу овом делу Србије,
- започела је прва на просторима Балкана употребу антисептика (газе јодоформ), уз поштовање принципа aсепсе и антисепсе у хирургији.
Данас је Војна болница Ниш савремена војноздравствена установа Управе за војно здравство Министраства одбране, чија је основна делатност санитетско збрињавање повређених и оболелих на секундарном и делом терцијарном нивоу.
Богатство Војне болнице Ниш лежи, пре свега, у људима, високо стручним и преданим припадницима колектива који свакодневно исказују своју оданост и посвећеност племенитим циљевима лечења.
Квалитет рада унапређује се школовањем кадра, технолошко–техничким опремањем болнице и инфраструктурним унапређењем услова смештаја. Посебно се апострофира међународна војна сарадња, ангажовањем на унапређевању и одржавању мира у региону и свету. Континуитет учешћа Војне болнице у мировним операцијама постоји још од 1973.године, ангажовањем наших припадника у мисијама УН на Синају и Анголи, а настављену су задњих десетак година мисијама у Конгу, Чаду, Уганди и Сомалији.
