Војна болница Ниш

 Поводом обележавања Дана санитетске службе-30.јула, на спомен облежја у комплексу Војне болнице Ниш  положени су венци. На спомен обележје које су лекари подигли својим пацијентима 1915.године у време епидемије пегавог тифуса, венац је положио Управник Војне болнице Ниш пуковник др сци.мед. Вељко Милић, са сарадницима, госпођа др Сања Стајић, помоћница градоначелнице, господин Зоран Игњатовић већник  Градске општине Панталеј, делегација Руско српског хуманитарног центра Ниш, представници СУБНОРА Града Ниша, представници Удружења ветерана 63.падобранске бригаде, Кола српских сестара, Удружења пензионисаних подофицира града Ниша.

На спомен плочу постављену 2014. године у част лекарима и медицинском особљу руских мисија каоји су у Првом светском рату видали ране  српским  борцима , венац је традиционално поставила делагација Руско српског хуманитарног центра Ниш и Удружења потомака ратника Србије 1912-1920 Града Ниша.

Управник Војне болнице Ниш положио је венац на бисту пуковнику др Владану Ђорђевићу  оснивачу и првом управнику болнице.

Полагању  венаца присуствовали су представници  градских структура, министарства одбране, команди јединица у гарнизону Ниш и припадници удружења која баштине традицију  наше историје.

„Војна болница Ниш спада у најстарије и најугледније медицинске и војне установе у Србији. Од времена њеног оснивања до данашњих дана прошла је дуг и трновит пут кроз девет ратова, које је водио српски народ а са њом је започело и развијало се здравство и здравствене установе не само нишког краја, већ читавог региона.

Кроз историју наша установа је мењала имена: Велика нишка војна болница (1878—1880), Стална нишка војна болница (1880—1894), Резервна војна болница у Нишу (1885), Моравска стална војна болница (1895—1926), Армијска стална војна болница (1926—1941), Војна болница (1941—1944), Болнички центар број 1 (1944—1946), Армијска болница у Нишу (1947—1956), Подручна војна болница у Нишу (1956—1968), Војна болница Ниш (од 1968) до данас, а војни комплекс ,,Др Владан Ђорђевић“.

Наши припадници су свесни да префикс ,,војна“ са собом доноси веће обавезе од уобичајених за здравствене раднике а самим тим и веће ризике. То значи брзу организацију и велику мобилност медицинских екипа било да је у питању елементарна непогода, као што су биле поплаве у Обреновцу где смо оформили истурену војну болницу, задаци у вези прихвата миграната, учешће у међународним војним вежбама и стручним скуповима, учешће у међународним мировним операцијама, збрињавање оболелих од ковид инфекције, обилазак болесника по селима јужне Србије и Рашке области, међународна спортска такмичења итд.

У тешким ратним временима било је питање части да се у првим редовима ангажујемо на свим задацима по питању одбране отаџбине. Надамо се да за то неће бити прилике али смо спремни и оспособљени да кренемо већ сутра. То добро знају и наше породице и пријатељи.

Данас стојимо на становишту да је наша установа неопходна пре свега за здравствено збрињавање повређених и оболелих на овој територији и то не само за војне већ и осигуранике РФЗО. Сходно томе очекујемо да коначно превазиђемо све препреке и склопимо обострано прихватљив уговор са РФЗО који је веома значајан за унапређење и одржање наше установе.

На крају би се потпуно окренуо будућности наше установе. У наредним годинама војној болници желимо да вратимо стари сјај. Поред реновирања павиљона очекује нас изградња ургентно-пријемног блока који је у фази закључења пројекта а који ће спојити зграде интерног и хируршког одељења и објединити и набавком нових дијагностичких апарата повећати на висок ниво наше дијагностичке могућности. Завршетак информационог система који ће нам омогућити бржу и прецизну комуникацију, занављање медицинског кадра који ће бити упућиван у врхунске војне болнице у свету ради доношења нових хируршких и других знања, сарадња са медицинским факултетом и предлог за формирање катедре за ратну медицину на нивоу МО. Предлог за набавку санитетског  хеликоптера са 24 часа приправном екипом чиме би испоштовали основно начело збрињавања п/о у вези тзв. златног сата. Набавка баро-коморе чиме би омогућили болесницима са овог подручја лечење у месту становања. ,

Предлог сарадње са војним болницама у Улму и Каиру као и рад на заједничким пројектима.

По образовању медицинари а у души војници и даље ћемо сва неређења извршавати без поговора и достојанствено уверени да смо на понос и част народу и отаџбини. Али ништа не бисмо могли без ваше сарадње и помоћи како војих јединица тако и  цивилних градских структура. Због тога се захваљујем Команди КоВа и генералу Милосаву Симовићу, УВЗ МО и генералу Радивоју Анђелковићу, Клиничком центру на челу са проф. Зораном Перишићем, Дому здравља на челу са проф. Милорадом Јерканом, Институту за мед.рехабилитацију Нишка бања на челу са проф. Марином Дељанин-Илић, градоначелници Драгани Сотировски, председницима општина. Посебно се захваљујем нашим пацијентима и удружењима пензионера који нам свакодневно у узајамној интеракцији помажу да побољшамо и унапредимо однос према болеснику и лечењу“, истакао је управник Војне болнице Ниш пуковник др сци.мед. Вељко Милић.